Pripadnik bande ubica
Jedan naučnik je jednom rekao 'svaki čovek želi da dostigne svoj san a to je da bude pripadnik bande ubica' !? Hmm, bande ubica ? zbunjujuće, ma daj ko to još želi da bude. Ko još želi tako nešto, ne spavaš noćima kao da te nešto ganja, uporno, uporno.. Stalno misliš da ti je neko za petama... Ne veruješ nikome... Ali kad malo bolje razmislim, svako od nas ima određenu dozu adrenalina, a taj adrenalin sam po sebi povlači neku opasnost. S toga, da zanemarimo ono 'ubica' i neka ostane samo banda. Recimo banda pljačkaša, šta god... Hm to ima neku privlačnost.Jedan dan kao pljačkaš. Ili već ceo film mogu u glavi da sastavim, u kome sam naravno, ja glavni lik. Stvarno zvuči zanimljivo, staviti se u takav položaj i pustiti mašti na volju. Naravno bez nasilja. Ima naravno onih koji su na to stvarno i spremni, a ima i nas koji ćemo to prepustiti iskljućivo mašti. I tako bi mogla i da se objasni ova naprasna pojava muzičkih spotova, sa istom tematikom.Možda je ipak taj naučnik i bio u pravu, možda ipak svako od nas zapravo želi da bude pripadnik neke bande. Tajni dogovori, planovi, spretnost, brzina, i ta mistika ....
Ceo život
Imam utisak da je ceo moj život splet nesrećnih okolnosti. Ceo život splet pogrešnih trenutaka. Ceo život splet pogresnih muskaraca. Ceo život splet neuzvraćenih ljubavi. Ceo život splet pogrešnih izbora. To prokleto boli. Boli, pa se pitam da li će još dugo tako... Hoće li meni svanuti? Nikako da se otresem tog osećaja,kao da me u stopu prati, kao da mi na licu piše "beži" pa niko ne prilazi. Kao da sam obeležena kao nepoželjna. Onog koga želim, taj me neće, onog kog neću taj me hoće. Prosto hoću da budem voljena, ali kao da ljubavi više nema na svetu. Kao da se samo opraštam od nekoga, ispalačem i opet sve nanovo, nikako da se vežem.Obrisano, kao da nije ni postojalo. Kao da ljubav ne zaslužujem, kao da sam nešto zgrešila,i Bog me osuđuje. Ne znam, nisam pametna. Ide nova godina, i ovu sama, i ovu nimalo pametnija ni mudrija,čekam!
Kad?
Kad cu prestati misliti, pisati o tebi ? Kad cu prestati uzdisati za tobom ? Kad, kad vidim da nema buducnost...
Tonem, kao da sam za sebe vezala kamen, pokusavam plivati, al' me suze sputavaju. Toliko placem, da boli, osecam da ne mogu da te izbacim iz sebe, a tako bi to htela. Znam da ne valjas, ne valjas po mene al' kao da razum prica i prica KRAJ a ja nepomicna . Cini mi se da onoliko koliko te ne zelim u sebi, toliko se plasim da te pustim. Ne znam sta to ima u tebi, te me navodi stalno da ti se vracam, kao da te znam ceo zivot. Ili varka ? Mozda samo strah od neceg novog.
Ti si onaj klasican los momak, ne kazem za sebe da sam dobra, al' osecam da zasluzujem bolje. Ne lepse, vec bolje, jer ti si sva lepota, al' nekako u losem sasvatu. I sad se pitam, kad znam da nisi za mene, sta me to i dalje vuce tebi ? Nisi covek, sa kojim bi zivela mirno, vec bura, puna iznenadjenja . I kazu ljudi, "mani se, nije on za tebe", i vise niko ne reaguje prilikom pomene tvog imena,znam da misle da nisam normalna sto te nanovo i nanovo spominjem. Kazu "ti i dalje o njemu" al' niko da shvati da ti jesi neki deo mene, koga ne mogu lako da se pustim, posle toliko toga ucinjenog, ne mogu tako lako. Al' mislim da uspevam, uhvatim sebe kako na dan,dva te se uopste ne setim. Nekim delom to me cini ponosnim. Jer sve ono sto nam ne odgovara treba ga se osloboditi ! Mislim da sam bila spona koja nas je nanovo i nanovo spajala,al' jedna spona nije dovoljna i zato sada polako deo po deo puca...
Uvek ces biti na nekom posebnom mestu, u meni, u mom srcu. Ostavio si oziljak.
Ljubav na prvi pogled ili samo varka...?
Onaj osećaj kada prvi put vidite neku osobu, i prvim stiskom ruke osetite kako vam je srce zaigralo i kao da se pita : "Gde si ti ceo moj život"? Onda kada imate osećaj kao da ste stvoreni jedno za drugo, kao da ste našli vašeg princa iz bajke, kada imate "leptiriće" u stomaku pri svakoj njegovoj reči upućenoj vama jer to je valjda "ljubav na prvi pogled".
A onda sledi onaj deo kada želite znati sve o toj osobi, svaki tren, svaki njegov uzdah želite osetiti, prosto biti deo njega....
I upoznavajući tu osobu, taj njegov život shvatim da on nije ono što sam ja zamišljala, da on nije moj princ iz bajke, i ako je sve izgledalo da je tako, sve sada pada u vodu... što više saznajem sve mi se manje svidja to što čujem, kao da me je srce prevarilo...
ili će biti da me je zavarao onaj spoljni izgled mog princa, pa srce pomisli on je "taj" a vreme pokaže da i nije tako, jer me razum odvaja....I ipak će biti tačno ono da razum i srce ne idu zajedno, i uvek moraš izabrati neki od ta dva puta, nadajući se da si izabrao pravi put...
"odustaću od tebe, jer s tobom je uzalud"Vlado Georgijev
VARTI ILI NE VARATI, pitanje je sad...?
Koliko Vas je bilo prevareno od strane vašeg partnera u životu? Verovatno svi bar jednom (napominjem:bar jednom) ako ne i više puta... i prosto Vas navodi na pitanje: Šta to ima u ljudimo neverno ?
Zar nas naša druga polovina ne ispunjava u potpunosti i samim tim zanemaruje želju za nekim drugim (jer iz tog razloga ste zajedno,i prosto se "VOLITE"), ili nam je zivot prekratak da bi duže vreme "potrošili na jednu osobu" ? Jer onda ne razumem čemu veze, čemu taj lažni sjaj i ta "idila" , ako je u našoj krvi neverstvo....
Ili je sva romantika i PRAVA ljubav izumrla zajedno sa našim bakama i dekama (bar se u to vreme neverstvo smatralo nečim lošim, pa verujem da je bilo manje intenzivno), pa jedino što nam ostaje jeste da na svaki način pokušamo zadovoljiti naš Ego....?
Čestitamo
Ukoliko možete da pročitate ovaj članak, uspešno ste se registrovali na Blog.rs i možete početi sa blogovanjem.
