Ponedeljak, Oktobar 29, 2012
Kad?
Kad cu prestati misliti, pisati o tebi ? Kad cu prestati uzdisati za tobom ? Kad, kad vidim da nema buducnost...
Tonem, kao da sam za sebe vezala kamen, pokusavam plivati, al' me suze sputavaju. Toliko placem, da boli, osecam da ne mogu da te izbacim iz sebe, a tako bi to htela. Znam da ne valjas, ne valjas po mene al' kao da razum prica i prica KRAJ a ja nepomicna . Cini mi se da onoliko koliko te ne zelim u sebi, toliko se plasim da te pustim. Ne znam sta to ima u tebi, te me navodi stalno da ti se vracam, kao da te znam ceo zivot. Ili varka ? Mozda samo strah od neceg novog.
Ti si onaj klasican los momak, ne kazem za sebe da sam dobra, al' osecam da zasluzujem bolje. Ne lepse, vec bolje, jer ti si sva lepota, al' nekako u losem sasvatu. I sad se pitam, kad znam da nisi za mene, sta me to i dalje vuce tebi ? Nisi covek, sa kojim bi zivela mirno, vec bura, puna iznenadjenja . I kazu ljudi, "mani se, nije on za tebe", i vise niko ne reaguje prilikom pomene tvog imena,znam da misle da nisam normalna sto te nanovo i nanovo spominjem. Kazu "ti i dalje o njemu" al' niko da shvati da ti jesi neki deo mene, koga ne mogu lako da se pustim, posle toliko toga ucinjenog, ne mogu tako lako. Al' mislim da uspevam, uhvatim sebe kako na dan,dva te se uopste ne setim. Nekim delom to me cini ponosnim. Jer sve ono sto nam ne odgovara treba ga se osloboditi ! Mislim da sam bila spona koja nas je nanovo i nanovo spajala,al' jedna spona nije dovoljna i zato sada polako deo po deo puca...
Uvek ces biti na nekom posebnom mestu, u meni, u mom srcu. Ostavio si oziljak.
