Petak, Januar 25, 2013
'Štrikam"
Serije, i u njima toliko akcije. Izađeš u klub, i svi te saleću. Izađeš do pekare po hleb, naletiš na frajera, koji ti da broj i dogovorite se da se vidite. Sve deluje tako lako, ali zašto i zapravo nije tako? I da recimo pretpostavimo, da u stvarnom životu sve jeste tako lako. Koliko zapravo možemo verovati jedni drugima? Kako da znam da li je taj neko malo lud, ili krimi čovek ili lopov, kleptoman... Svejedno, i da opet pretpostavimo da je sasvim normalan, koliko zapravo možemo biti iskreni? Čini mi se da svaki početak veze, kada kreće upoznavanje, uglavnom se priča o prošlosti. I sada, šta raditi kada vas frajer pita, koliko je trajala najduža veza, koliko si ih imala...? Koliko nas zapravo laže? Je l' treba lagati, smanjiti ili povećati i vezu početi na lošim osnovama? Jer 1000 puta ponovljena laž postaje istina, ali kad ideš iz laži u laž, kad tad budeš uhvaćen ! Smatram, ako već ne želiš da pričaš o proslosti, najbolje je ono tradicionalno "da je valjalo ne bi bilo u prošlosti" i "hajde da pričamo o nama".
Iskrenost je najbolji put u poverenje, a za pocetak je dovoljna sansa. Posle sledi upoznavanje.
Jedino ne vidim smisao uplitanja proslosti u novu vezu na samom pocetku?
beše veoma davno kad je počinjala moja veza sa mojim sadašnjim mužem. Nije me pitao za prošle ljubavi, nisam ni ja njega.
Do dana današnjeg, skoro 27 godina.
Dakle, jasno reći, ne pitaj me, ne pitam te, pa il' se druži, il' produži.
Ako je normalan, prihvatiće, ako ne prihvati, to znači da će uvek da preispituje, sumnja, prati...šta će nam to. Bilo šta da ispričaš, takav ne bi verovao.
SVE STO POČNE SA LAZIMA NA KRAJU I SAMO POSTANE LAZ.ISKRENOST JE NAJBITNIJA,BAR NA POČETKU.
WOOW čestitam, 27 godina, svaka pohvala !
U životu sve je pusta sreća, vi ste našli vašu, nek i mi ostali nađemo našu :)
pozz za sve
