"protoTIP"
Zašto one koji nas tretiraju kao djubre, kujemo u oblake...? Zašto one koji su dobri, mi se pitamo šta im fali...? I zašto se svi hvataju za barabe...? Da li je to neki poremećaj, nepisano pravilo, mazohizam....?
I šta je uopšte tip muškarca, jel` to onaj što smo mi zmislile, pa nikako da nađemo, ili je to pak onaj što smo ga pravili od blata, dok je on lagao i varao...? Nešto nedostižno, ili baš suprotno... A koji je razlog zašto uvek kad upoznamo nekog dobrog upoređujemo ga sa baš onom barabom, koja nekako do tada kao da je radila dobre stvari ...? A baš taj što je dobar ispadne kao "frik", i onda se pitaš šta njemu fali...
I šta ako nam život šalje, samo dobre, da li to znači da treba da menjamo prototip našeg muškarca...?
Ne mogu a da se ne zapitam da li treba da se zadovoljavamo sa onim što nam život pruža, ili uvek samo našim idealima..?
