'Štrikam"
Serije, i u njima toliko akcije. Izađeš u klub, i svi te saleću. Izađeš do pekare po hleb, naletiš na frajera, koji ti da broj i dogovorite se da se vidite. Sve deluje tako lako, ali zašto i zapravo nije tako? I da recimo pretpostavimo, da u stvarnom životu sve jeste tako lako. Koliko zapravo možemo verovati jedni drugima? Kako da znam da li je taj neko malo lud, ili krimi čovek ili lopov, kleptoman... Svejedno, i da opet pretpostavimo da je sasvim normalan, koliko zapravo možemo biti iskreni? Čini mi se da svaki početak veze, kada kreće upoznavanje, uglavnom se priča o prošlosti. I sada, šta raditi kada vas frajer pita, koliko je trajala najduža veza, koliko si ih imala...? Koliko nas zapravo laže? Je l' treba lagati, smanjiti ili povećati i vezu početi na lošim osnovama? Jer 1000 puta ponovljena laž postaje istina, ali kad ideš iz laži u laž, kad tad budeš uhvaćen ! Smatram, ako već ne želiš da pričaš o proslosti, najbolje je ono tradicionalno "da je valjalo ne bi bilo u prošlosti" i "hajde da pričamo o nama".
"ko visoko leti, nisko pada"
Prosto, bolju izreku nisam mogla naći. I trebam se više naučiti, posle toliko puta ponovljenih grešaka. Ali ja kao sluđena. Kako samo sitnica, može da ti vrati osmeh. Al' nešto baš najsitnije, nečiji trenutak upućen tebi, malo pažnje. A ja od toga napravim "magarca", kao da više nisam naučila da ne maštam. Celu budućnost ja vidim, a kao za inat, od te budućnosti, i B u stvarnosti. I znaš, boli, imam ocećaj da me neko ukleo, da kad god se ponadam, to propadne, nestane ! Neka veštica je sigurno rekla :"Neka nikada ne bude srećna u ljubavi". I mahnula tim njenim štapićem. Kao u onim bajkama. Taman malo poletim, onda me nešto lupi po krilima, i razlupam se o beton.
Sad je na njemu da nešto uradi, njegov potez. Kao šah, ili pak žmurke, ili još bolje, gluvi telefoni. Ili sam ja sama umislila nešto što i ne postoji. Nije on neka zverka, al da je veći zalogaj za mene, to stoji. Ja i ljubav treba da se pomirimo, sad očigledno ne pričamo. A za poklon pomirenja, ljubav može da mi donese njega.
Mutna posla
Kažu u ljubavi ne treba propustiti nijednu priliku, da ne bi bilo "šta bi bilo da je bilo" , raditi kao da je svaki dan poslednji i ništa ne prepustiti sudbini. To je mač sa dve oštrice, bar meni, posle me uvek boli glava. Dodatni problemi.
A opet kažu sve što znaš da ne valja po tebe, ne čini, već je sve to bolje samo prepustiti mašti. Takoreći sve se završilo, i pre nego što je počelo.
Al opet, nanovo, kad god nekoga upoznaš, prosto se nameće to pitanje, kao večita ljudska dilema, da li postupiti moralno i maštati ili pak drugačije? Mutna posla.
Postoje one fraze koje smo već čule a i opet bi pale na njih!
"Muškarci za jedno veče strasti, upropaste ti ceo život". Tako kažu,ali zvuči malo ekstremno. Kao da su oni krivi za svo zlo i nesreću.I nisu, ima devojaka koje ništa drugo i ne žele, do samo jedno veče strasti.I smatram da su one najvećim delom krive za ovu zbrku. Ranije je postojala romantika, a danas "Šta je to"? Uz malo sreće možda i upoznaš po neku preostalu dušu koja je romantik. A uz mnogo više nesreće, upoznaš nekog ko ti obeleži život, i stvara mučninu svaki put kad se setiš tog događaja. On je frajer, jer je imao još jednu, a ti si ona poslednja, što joj se svi iza leđa smeju. Jer si kao naivna, pomislila da si možda baš ti ta koja ga možeš promeniti, jer si pomislila da je možda sa tobom drugačije. Ali nije, nikad nije tako. Neprijatno je samo setiti se toga, kao da nije dovoljno što tebe mori i ne da ti mira, već i drugi znaju. Al zaboravi se sve vremenom, mislim ljudi zaborave, al ti, bojim se nikad. Ali se opametiš, i naučiš da prepoznaš takve kao što je bio on, i to je ono kad ne padaš. Već se uzdižeš, jer zapamti ti uvek imaš moć!
