Beograd noću
Posle četiri godine, od kojih tri kao da nisam ni bila živa, ova jedna je sasvim bila dovoljna da vidim pravo svetlo velegrada. Kao da se sav svet sjatio i pohrlio ka Beogradu, previše ljudi. A što bi rekao jedan moj drug "Grad nećeš upoznati ako ne izađeš iz kruga dvojke", i jeste u pravu. Posle svih tih godina rešila sam da malo živim, izlazim i upoznajem, jer život ne čeka. Sad ovaj period malo je naporan i težak ali jako zanimljiv.
U gradu ćete upoznati one ljude koji su došli iz svih krajeva Srbije, al' ako mislite da takve ljude nećete ni ptimetiti jer se osećaju kao autsajderi, grešite, ti si upravo najglasniji. Čovek bi pomislio da će se oni držati po strani, ali nije tako oni imaju neko čudno samopouzdanje i želju da budu viđeni.
Toliko je postalo predvidljivo šta je potrebno da postaneš TA devojka , dovoljno je da imaš tesnu i kratku odeću, da u klubu zauzmeš dobru poziciju da te svi vide, da se vrtiš kao da si na najboljim drogama i naravno cigara. I bitan je taj stav "NISTE MI NI DO KOLENA" i pogled ispod obrva. Sa tim dolazi i frajeri jer njih inponuje da smuvaju naj ribu u klubu. Al' nekako nažalost ti likovi koji pokupe te devojke mogu i očevi da im budu. U kafiću u kome visim svakodnevno maltene, ima poseban separe u kome vlasnici tog kafića pokupe te devojke nakon čega ih vode u stan iznad. Valjda će biti da te devojke inponuje to što oni imaju novca, ne znam...Nemako mi sve to bljuc. Zar nije bitno da budeš autentičan i da imaš neki svoj šmek, a ne da pratiš grupu nekih ovaca sa težnjom "koja će da ih ima više".
Lepo je kad živiš punim plućima i kad imaš "muda" da sutra ne pomisliš "šta mi je to trebalo. Ali ne treba preterivati, može sve to umereno..
