Komprikovano
Neki ljudi me prosto izbace iz takta. Da ne poveruješ.
Žalosno je kako s obzirom da odrastaju neke stvari ne menjaju, mišljenja su ista, ponašanje isto...
Još ako su vam takvi ljudi bliski, kako pobeći od njih? Kod mene ti ljudi se pojave odmah onog trenutka kad osete da sam srećna. Pa napokon da nešto zeznu. A još što je najgore imaju izuzetno veliku potrebu da izkažu svoje mišljenje bez obzira što se ne razumeju. Ne znam da li je to od prevelike želje da me zaštite, ili pak ona neka doza ljubomore. Al' jedno sigurno nisu svesni, prokleto boli i užasno nervira.
I dođavola, kakve veze ima to što imam dečka. Zašto potreba da se svima ispriča, ako ja prva ćutim ? Zašto osuđivati ako ne znaš ? I na kraju zašto imati neke stereotipe i predrasude u vezi nečijeg zanimanja ?
Prvi put sam u životu čula da zanimanje mog dečka ima veze sa njegovim ponašanjem prema meni...
E pa prema nekim osobama,ima.
Zapravo ako je vojno lice, velike su mogućnosti da će vas tući. Veći apsurd nisam čula, kao da neke osobe pričaju samo da bi nešto rekle, makar i bilo "bisto" kao ova izjava. A da zlo bude veće, ni ne znaju ga. Šta je sa onim "upoznaj pa sudi" ? Očigledno se negde izgubilo. A na kraju krajeva, zar poslednji "sud" nije moj, ja ga birala, meni odgovara. Nikad neću razumeti tu potrebu ljudi da misle i odlučuju za druge...
Pa sve i da je tako, i da statistika i koje još gluposti to pokazuju. Ako dođe do toga, znam samo jedno, to će mu biti poslednje ! Jer ne dam na sebe !
